У склопу часова ликовне културе, стално смо у потрази за лепим. Тражимо лепоту у уметности кроз презентације, доступну литературу, интернет публикације, креативне, интерактивне активности и рукотворине. Ученици , увек подстицани и ван школе проналазе и негују праве естетске вредности, свако на свој начин па се нови утисци и импресије размењују на нашим часовима. Дана 24.10.2018 наставницa ликовне културе Татјана Росић и вероучитељица Невенка Давидовић године кренуле су са ученицима 7-2 и 8-2 у заједничку авантуру са истим циљем, да своје знање употпунимо обиласком Народног музеја. Ово здање и стуб ослонац националне уметности оправдао је свој реноме највећег и најимпозантнијег музеја у нашој земљи. Већина ученика је по први пут имала прилику да се упозна са богатом домаћом и светком културно-уметничком баштином, сачуваном на једном месту у Београду. Да је била велика заинтересованост и одушевљење ученика експонатима и делима, мало је рећи. У прилици смо били да будемо сведоци свих историјских раздобља од првих трагова човека праисторије преко антике и средњег века до новог доба . Чаробно је било то путовање од Винчанске културе, неолита, бронзаног и гвозденог доба, кроз период Ђердапске, Грчке и Римске цивилизације, средњег века, Византије, поствизантијског раздобља Српског културног процвата па до Југословенске епохе. Остаци предмета оруђа и оружја, кованог новца, накит, маске и оклопи као и ношње, будиле су машту ученика и тако их враћали у протекла времена. Та времена су иза нас али величанствени експонати као сведоци истих одолели су вековима, брижно сортирани међу зидовима овог музеја где је време стало и за њих и за посетиоце. Стати пред фреске старе Византије и Србије, слике домаћих сликара: Надежде Петровић, Паје Јовановић, Саве Шумановић, старих мајстора ренесансе: Карпачо, Тинторето, Басано, Гамбарини, Каналето, Мариески, Гварди, импресионизма: Писаро, Дега, Моне, Реноар, Сисле, постимпресионисти Гоген, Тулуз-Лотрек…… модерне сликарске епохе Модиљани, Шагал, Кандински….., кубизма Пикаса било је јединствено, речима тешко описиво искуство.

Одушевљње ученика наставило се кроз усхићену дискусију, још дуго после напуштања музеја. Озарена дечија лица говорила су више од речи које би описале њихову радост. Заједнички закључак је био да је један дан исувише мало времена за Народни музеј, како би чаролија потрајала још дуже.

Вероучитељица Невенка Давидовић

Наставник ликовне културе Татјана Росић