Анализом упитника за родитеље добили смо следеће резултате:

На прво питање, Да ли је учење важно и зашто? , сви родитељи су имали сличне одговоре и сматрају да је учење веома важно и за изгађивање личности, за изграђивање независног мишљења, става у животу, сналажења, опстанка, за даље учење, … сумирали смо ове резултате и сматрамо и да наши родитељи виде да је учење веома значајно у животу било и у њихово време, а и сада.

Друго питање је било, Да ли сте учили када сте били у школи какав Вам је био успех?, и добили смо следеће резултате: већина родитеља су били одлични ђаци и студенти или врло добри у школи. На основу ових резултата смо схватили да су наши родитељи некада били одлични ђаци и студенти и да је учење и мотивација за стицањем знања била веома значајна у њихово време и да су учили у школи.

Који Вам је био најлакши начин за учење?, је било треће питање и добили смо одговоре: већина родитеља је радила одмах домаћи чим дођу кући из школе, слушањем на часу, читањем на глас, подвлачењем и преслишавањем и континуираним радом. Веома слично ономе што и ми радимо у школи и када дођемо код куће.

Да ли сте и након што сте завршили редовно школовање несто учили? Шта и како?, на четврто питање су одговори били малтене исти, што значи да су неки остали у контакту са књигом, учењем, највероватније наставници, професори и сви они који су желели да се даље усавршавају, неки су похађали разне курсеве страних језика, програмске језике итд… због посла највише. Неки су сваки дан учили вештине посла, јер тога није било у школи….закључујем да наши родитељи и данас уче и усавршавају се најбоље како могу, било због посла, било због напретка технологије да би остали у тренду…

Који начин у учења би ученицима препоруцили за учење?, на ово питање већина родитеља се сложила да треба обновити градиво учено у школи тога дана, издвојити или подвући најважније, понављати висе пута, спремати се за сваки час, да се учи редовно. Мањи број родитеља се сложио да да учење треба да буде путем Мапа ума, постављењем проблемских питања, коришћењем интернет и примењивањем наученог у пракси, као и учење у природи.

Да ли сте у Вашем детињству имали услове за креативно и практично учење?, на ово питање одговори родитеља су подељени, тако да једни сматрају да су постојале могућности, али нису увек биле доступне свима, делимично или нису имали услова за креативно и практично учење. Друга група родитеља пак сматра да су имали креативно и практично учење много више него њихова деца, нпр. на селу примена практичних знања, и све је било бесплатно. Мислим да је вероватно било некада много више учења у природи примењујући научено у пракси, више практичног знања и вештина у односу на данас где се све ради уз рачунар не излазећи из куће.

Набројте неколико дечијих игара из Вашег детињства које сматрате битним за процес учења., на ово питање већина родитеља се орјентисала на игре из детињства као што су ластиш, кликери, не љути се човече, мице, које су тада биле битне за моторички развој, ментални развој и раст деце. Наравно скоро сви су додали занимљиву географију, квиз, асоцијације,…Закључујемо да у то време, некомпјутерске ере деца после школе су се умно растерећивала разним играма напољу и развијала притом логичко мишљење, толеранцију, стрпљивост,…

Колико је Васе учење утицало на несто од наведеног?, на учење су највише утицали наставници, прегледност лекције, сложеност градива, а најмање родитељи и део школске године. На ово питање је било потребно да се понуђени одговори оцене бројевима од 1- 5, где је 1- најмањи утицај, а 5- највећи утицај.

Када Вам је било лаксе да уците(Уписите бројеве 1-4 на линијама), на ово питање као и у претходном, требало је да се на понуђене одговоре упишу бројеви од 1- 4, који показују када се учило најлакше и добили смо следеће резултате:

Најлакше се учило када је наставник изводио наставу у природи, изодио експерименте, па онда када је показивао слике, карте, огледе итд. И на крају као најтежи начин учења је био када је наставник само предавао.

Да ли се технике уцења које сте Ви користили док сте били дјак разликују од техника уцења које данас користи Васе дете? Наведите ову разлику, ако постоји., Код овог питања већина родитеља се у суштини слаже да нема неке разлике у техникама учења, али да умногоме технике зависе од квалитета наставника и наставе, лакше доступности информација на интернету, континуитета у учењу, обимности градива И недостатка већег вербалног изражавања, све већег “бубања напамет”, …

Које технике учења знате? Набројте. , ово питање је веома слично са претходним и закључили смо да се технике учења малтене не разликују од техника учења које су користили наши родитељи. Једина новина су технике које користе проблемске ситуације, проблемска питања на која се траже одговори И на тај начин уче, Мапе ума, интерактивно учење, …

Да ли мислите да је учење на грешкама добро?, већина родитеља се сложила да је учење на грешкама добро и поучно, због искуства, индивидуалног знања, бола који проузрукује грешка се памти… мања група родитеља се не слаже са овом тврдњом сматрајући да се деца излажу стресу, и да у школском систему не утичу позитивно на учење код деце.

Видео погледајте ОВДE

Презентацију анализе можете погледати ОВДЕ

Извештај можете погледати ОВДЕ